latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

РАЗВОЈ ДИНАРСКОГ ТРЖИШТА НАМЕЊЕН И ДОМАЋИМ И МЕЂУНАРОДНИМ ИНВЕСТИТОРИМА

Интервју вицегувернера Народне банке Србије Бојана Марковића за магазин  „Perspective“, март 2011. године

Често се каже да Србија нема развијено секундарно тржиште хартија од вредности. Како се то може побољшати?

Главна препрека развоју секундарног тржишта у прошлости било је непостојање примарне емисије државних обвезница. Међутим, ситуација се променила у последњих годину-две, посебно са издавањем обвезница дуже рочности (18 месеци и 24 месеца). У Србији сада постоји могућност развоја ликвидног секундарног тржишта. Указао бих на неколико кључних фактора који могу подстаћи даљи развој. Прво, рочност примарних емисија се продужава – емисија 36-месечних обвезница је најављена за март 2011.  Друго, повећање обима и смањење учесталости примарних аукција може привући већи број потенцијалних инвеститора на примарном тржишту. Тиме би се повећао и потенцијал за развој секундардног тржишта јер би више обвезница истог издања било расположиво за трговање. Треће, потребно је размотрити могућност укључивања примарних дилера на тржиште. То се у свету показало веома важним за стабилност тражње на примарном, али и повећање ликвидности на секундарном тржишту, будући да су примарни дилери мотивисани да одржавају секундарно тржиште високо ликвидним, као и да послују као маркет-мејкери. Четврто, постоје могућности за даље повећање транспарентности и доступности података у вези с трговањем на секундарном тржишту. Народна банка Србије објављује податке о секундарној трговини државним обвезницама, које достављају Централни регистар и Министарство финансија. Међутим, на основу тих података није могуће направити разлику између репо трансакција, откупа и директне продаје, што може бити битно за процену ликвидности секундарног тржишта. Коначно, побољшања у техничком и правном смислу могу помоћи, као на пример: појашњавање правног статуса колатерала, увођење стандардизованог оквирног уговора и ревидирање лимита постављених локалним банкама од стране матичних банака.

Главне користи

Једно је сигурно – повећање ликвидности секундарног тржишта хартија од вредности донеће велике користи свим пословним субјектима у Србији – приватним предузећима, финансијским институцијама, Влади и страним инвеститорима. Такође, утицаће и на повећање ефикасности монетарне политике.

Да ли се дугорочне обвезнице могу користити као репер за утврђивање каматних стопа?

Да, наравно. У свету је уобичајено коришћење криве приноса за одређивање каматне стопе на дугорочне кредите банака. Заправо, вероватно један од битних разлога зашто немамо дугорочне динарске кредите привреди и становништу јесте непостојање одговарајућег репера за дефинисање цене тих кредита. Релевантан репер је обично принос на дугорочне државне обавезнице, којима се тргује на ликвидном секундарном тржишту.

Најављено је да EBRD планира да изда динарске обвезнице. Знате ли када? Да ли се EBRD консултовала са Народном банком Србије и како ће то утицати на тржиште?

Када ће се то десити зависи од брзине којом Скупштина усвоји измене и допуне Закона о девизном пословању. Такође, зависи и од способности EBRD да идентификује одговарајуће могућности динарског улагања. С правног становништа не постоје препреке да EBRD и друге финансијске институције одмах крену са издавањем динарских обвезница. Међутим, тренутно постоји препрека за директно позајмљивање динара прикупљених емисијом обвезница.Та препрека ће бити уклоњена изменама Закона о девизном пословању, који треба да се нађе у скупштинској процедури у марту 2011, тако да би можда могли да очекујемо прву емисију динарских обвезница EBRD већ у току 2011. Народна банка Србије је у контакту са EBRD и неким другим међународним финансијским институцијама заинтересованим за емитовање динарских обвезница. Такве емисије би имале позитиван утицај на тржиште, јер би повећале број и разноликост расположивих динарских финансијских инструмената. Штавише, одлука институције која има рејтинг ААА да изда дугорочне динарске обвезнице може позитивно утицати на премију ризика земље и довести до продужења криве приноса.

Средином фебруара издате су обвезнице без фиксног рока доспећа у вредности од 200 милиона евра. Продато је мање од половине почетне транше. Како то коментаришете? Зашто није било више купаца?

Циљна група за те обвезнице, деноминоване у еврима, била су домаћа друштва за осигурање и пензијски фондови, али је њихов потенцијал тренутно ограничен. Иако диверсификација лепезе инструмената може донети користи у погледу сигурности расположивих средстава финансирања за Владу, требало би сви да се усредсредимо на анализу могућности продужења и диверсификовања динарске криве приноса и да, ако је могуће, размислимо и о издавању тзв. дугорочних динарских обвезница везаних за кретање инфлације. Наравно, у неком тренутку можемо имати и праве еврообвезнице. Међутим, права еврообвезница је обвезница која се издаје на међународном тржишту (и поред свог назива, та обвезница не мора бити издата у еврима), а не обвезница деноминована у еврима која се издаје на домаћем тржишту.

Који је најбољи модел дуга ако Србија мора да се задужује (у динарима или еврима, у земљи или иностранству)?

На првом месту у динарима и то је намењено домаћим и страним инвеститорима. Иако је камата на динарске обвезнице нешто виша, средњорочна корист тих обвезница у погледу продубљивања српског финансијког тржишта је сигурно већа од трошка камате. Поред тога, 90% државних прихода је у динарима и динарске обвезнице би уклониле изложеност буџета девизном ризику. Други избор би биле динарске обвезнице везане за кретање инфлације, будући да се њима елиминише ризик инфлације, који представља једну од главних брига дугорочних инвеститора. Коначно, праве еврообвезнице, тј. девизне обвезнице издате на међународном тржишту, могу утицати на диверсификацију извора финансирања за Републику Србију. Сматрам да међу нашим приоритетним опцијама не треба да буду емисије обвезница намењених домаћем тржишту, а деноминованих у еврима или везаних за евре.

Према Вашем мишљењу, да ли су фискална правила у Србији добро дефинисана?

Наша фискална правила су у складу са врхунским искуством савремене теорије и праксе. Њима се обезбеђује вођење прудентне фискалне политике, уз истовремену флексибилност у складу са пословним циклусом. Како сам и поменуо, поштовање тих правила у наредним годинама биће својеврстан изазов, што ће бити случај и у већини земаља широм света које усвајају фискална правила. Међутим, ако та правила заиста буду и адекватно примењивана, њихово усвајање може да се испостави као једна од најважнијих мера предузетих у скоријој економској историји Србије.

Велики изазови

Да ли верујете да је могуће остварити мисију Фискалног савета – јавни дуг (без реституције) испод 45% БДП-а, буџетски дефицит испод 1% БДП-а почев од 2015. и раст плата и пензија који је спорији од привредног раста?

То није немогуће, иако ће бити изазовно. Србија и данас осећа последице економске кризе и због тога је још у зони средњорочног фискалног дефицита, који је виши од прописаног. Штавише, политика снижавања зарада и пензија у јавном сектору је неопходна, али у социоекономском смислу није нимало лака, не само у Србији већ и у целом свету. Изазови су заиста велики. Мислим да је било је мудро поставити циљ на рестриктивнијем нивоу и тако послати јасан сигнал различитим буџетским корисницима о могућим последицама свеприсутних притисака на повећање јавне потрошње.