latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

06.08.2019.

Седам година рада гувернера Јоргованке Табаковић – седам година стабилности

За седам година с гувернером Јоргованком Табаковић на челу, Народна банка Србије у потпуности је испунила своје законске циљеве – постигнута је и очувана ценовна и финансијска стабилност, захваљујући чему се данас у Србији лакше живи, планира и послује, и доносе дугорочне одлуке.

Инфлација је с двоцифрених нивоа сведена на ниво упоредив са европским земљама и током претходних шест година очувана је на нивоу од око 2 одсто, по чему је Србија сада у рангу с развијеним земљама. Држањем инфлације чврсто под контролом очувана је реална вредност доходака свих грађана Србије и смањени трошкови финансирања привреде, државе и становништва. Данас, као и седам година уназад, Народној банци Србије се верује да ће инфлацију одржати под контролом. Пре тога, краткорочна инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде била су на нивоу од 8 одсто и 10 одсто и прилично су осцилирала. Данас су она ниска и знатно стабилнија и крећу се у границама новог, нижег циља Народне банке Србије. Очекује се и верује да ће стабилност цена бити очувана и у наредне две године, што значи и да постоји поверење да ће се стабилно пословно окружење одржати.

Током мандата гувернера Јоргованке Табаковић обезбеђена је релативна стабилност курса динара према евру, због чега грађани више не гледају у курсне листе са страхом од промена. Динар је номинално ојачао према евру за 0,7 одсто. У последњих седам година, интервенцијама на девизном тржишту нето је купљено 2,85 милијарди евра. Кретање курса динара не само да није било ограничење за извозни потенцијал домаће економије већ се стабилност показала као кључна карика за продубљивање сарадње са светом. Као гарант стабилности и за наредни период – бруто девизне резерве ојачане су на рекордну 12,1 милијарду евра.

Динарска штедња данас је четири пута већа него у 2012. години и расте убрзано. Преко 71 милијарде динара динарске штедње у јулу недвосмислено говори о враћању поверења у националну валуту. То што је 10 одсто динарске штедње положено на период преко две године такође говори о враћању поверења у динар. Учешће динара се повећава и у јавном дугу, на 27 одсто, а расте и учешће седмогодишњих и десетогодишњих хартија, које су до пре седам година биле незамисливе за наше тржиште – данас су седмогодишње и десетогодишње динарске хартије Србије изузетно тражене, упркос четири пута нижим каматама.

Сачувана је финансијска стабилност и решено наслеђе проблематичних кредита. Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у банкарском сектору решавано је на системски начин и на крају јуна спуштено је на 5,2 одсто, што је за 17,2 процентна поена ниже него када је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита. Њихово стање смањено је за 307 милијарди динара, односно за чак 71 одсто, а Србија данас у међународним оквирима служи као пример земље која је на најбољи начин решавала питање проблематичних кредита.

Данас су каматне стопе на динарске кредите становништву два пута ниже, а привреди три пута ниже него 2013. године, када је започео континуирани циклус ублажавања монетарне политике. И тиме је Народна банка Србије с гувернером Јоргованком Табаковић на челу повећавала расположиви доходак грађана и привреде, подстицала кредитну активност и доприносила расту инвестиција и економске активности.

Смањење трошкова камата за око 50 одсто у односу на 2014. годину, као и по основу курсних разлика за око 80 одсто, такође је било важан фактор повећане успешности привреде у протеклим годинама. Каматне стопе на динарске државне хартије данас су за око 10 процентних поена ниже него 2012. године (четири пута ниже), што је један од фактора успешног уређења јавних финансија и пада учешћа јавног дуга на око 50 одсто бруто домаћег производа. Расходи камата по основу примене инструмената монетарне политике никад нису били нижи, а разлог томе у великој мери је и у измењеном моделу аукција које је гувернер Јоргованка Табаковић увела у децембру 2012.

Конкретна потврда поверења у јачање и добре изгледе наше економије долази и кроз стране директне инвестиције, које су прошле године достигле 8,2 одсто бруто домаћег производа. Преко 10 милијарди евра прилива током 2015–2018, који се и даље наставља убрзаном динамиком, представља знак поверења. Конкретна потврда поверења јесте и емисија десетогодишње еврообвезнице на међународном тржишту, по каматној стопи од 1,6 одсто, чиме је на прави начин вредновано оно што је постигнуто у претходном периоду.

У протеклих седам година донети су бројни реформски закони и регулаторна решења којима је унапређен пословни амбијент у земљи и ојачана заштита корисника финансијских услуга у свим сегментима. Једна од најзначајнијих новина јесте и свеобухватна реформа платног система, пре свега увођење система за инстант плаћања чији је оператор Народна банка Србије – систем IPS НБС. Реч је о најсавременијем платном систему, који ради непрекидно – 24 сата дневно, седам дана у недељи, 365 дана годишње и омогућава пренос новца у року од нешто више од једне секунде.

О значајној улози коју је Народна банка Србије имала у протеклих седам година у процесу европских интеграција Србије говори и чињеница да су отворена оба преговарачка поглавља за које је Народна банка Србије руководећа институција – преговарачкo поглавље 9 – Финансијске услуге и преговарачко поглавље 17 – Економска и монетарна политика.

Народна банка Србије ће и у наредним годинама наставити да испуњава своје законом прописане циљеве очувања стабилности у служби најбољих интереса грађана, привреде и државе у целини.

Кабинет гувернера