ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Finansijska stabilnost

Preporuke

U okviru aktivnosti očuvanja i održavanja finansijske stabilnosti Narodna banka Srbije identifikuje potencijalne rizike koji mogu ugroziti finansijsku stabilnost i doprinosi podizanju svesti ekonomskih aktera o potencijalnim rizicima.

Ključni rizici i mere ublažavanja

Ključni rizici Mere za ublažavanje rizika
Spoljni rizici
  • pogoršanje makroekonomskih kretanja na globalnom nivou i uticaj na rast kreditnog rizika;
  • različite monetarne politike FED-a i ECB-a i uticaj na promenu tokova kapitala prema tržištima zemalja u usponu i razvoju koji mogu izazvati nestabilnost na tim tržištima;
  • volatilnost cena na svetskim finansijskim i robnim tržištima;
  • formiranje cenovnih balona usled neadekvatne procene rizika i potencijalno prelivanje na domaće tržište;
  • neblagovremeno prilagođavanje banaka čestim promenama u regulatornim standardima (npr. zahtevi za kapitalom) može nepovoljno uticati na poslovanje matičnih banaka i, posledično, na njihove supsidijare na domaćem tržištu;
  • smanjenje likvidnosti matičnih banaka na nivou Evropske unije i eventualno povlačenje likvidnosti od domaćih banaka;
  • oporavak zone evra i naših drugih važnih spoljnotrgovinskih partnera sporiji od očekivanog;
  • rast promenljivih kamatnih stopa na kredite indeksirane u stranoj valuti posle okončanja perioda izuzetno niskih kamatnih stopa vodećih centralnih banaka;
  • narušavanje bezbednosti informacionih sistema finansijskih institucija usled sajber rizika.
  • uvođenje adekvatnih instrumenata makroprudencijalne politike usmerenih na cikličnu dimenziju sistemskog rizika;
  • vođenje konzistentne, kontraciklične, fleksibilne i oprezne makroekonomske politike (monetarne, fiskalne i makroprudencijalne), koja će dovesti do uspostavljanja spoljne ravnoteže i povećanja otpornosti privrede na šokove iz međunarodnog okruženja, očuvanja unutrašnje ravnoteže i dugoročno održivog ekonomskog rasta;
  • saradnja s bankarskim grupama i evropskim i međunarodnim finansijskim institucijama kako bi se obezbedila što veća finansijska podrška domaćem bankarskom sektoru; aktivno učešće u međunarodnim forumima i radnim grupama;
  • saradnja s matičnim supervizorima radi blagovremene procene efekata mera koje nameravaju da utvrde;
  • jačanje domaće investitorske baze (npr. penzijski fondovi i sl.);
  • razvoj novih finansijskih instrumenata radi jačanja baze domaćih izvora sredstava;
  • simulacija anuitetnih planova za nove kredite sa ugovorenom promenljivom kamatnom stopom na rizik kamatne stope u cilju upozoravanja klijenata na kamatni rizik;
  • nastavak sprovođenja Strategije dinarizacije finansijskog sistema Srbije i promovisanje upotrebe domaće valute;
  • povećavanje otpornosti informacionih sistema na ovu vrstu rizika.
Unutrašnji rizici
  • visok nivo evroizacije finansijskog sistema povećava izloženost domaćeg finansijskog sistema kretanjima na međunarodnim tržištima;
  • nastavak sprovođenja Strategije dinarizacije od strane svih relevantnih učesnika: Narodne banke Srbije, Vlade RS i banaka, uz pomoć međunarodnih finansijskih institucija;
  • dalja primena mikroprudencijalnih i makroprudencijalnih regulatornih mera usmerenih na ograničenje rizika evroizacije;
  • dalja promocija dinarskih finansijskih instrumenata – od dinarske štednje do državnih hartija u domaćoj valuti, kao što je nova štedna obveznica Republike Srbije namenjena stanovništvu;
  • učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima, i pored značajnog smanjenja u prethodnom periodu, može uticati na averziju banaka prema riziku i, posledično, na kreditni rast i profitabilnost bankarskog sektora;
  • nastavak sprovođenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita; Narodna banka Srbije je u potpunosti realizovala sve aktivnosti predviđene Akcionim planom koje su bile usmerene na jačanje kapaciteta banaka za rešavanje pitanja problematičnih kredita, preduzela je i niz drugih mera;
  • primenom odluke Narodne banke Srbije o računovodstvenom otpisu bilanse aktive banke, kojom je propisan obavezni otpis za kredite koji su u potpunosti pokriveni ispravkom vrednosti, dodatno je smanjena stopa učešća problematičnih kredita;
  • puna primena Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja br. 9, kojim se s koncepta nastalog gubitka prelazi na koncept očekivanog gubitka;
  • neravnomerni oporavak kreditne aktivnosti;
  • dalje smanjenje i sprečavanje nastanka novih problematičnih kredita radi stimulisanja rasta kreditne aktivnosti i smanjenja averzije banaka prema riziku;
  • mere Narodne banke Srbije koje doprinose rastu kreditnog potencijala banaka, čime se podstiče privredna aktivnost i smanjuje nezaposlenost;
  • neadekvatna procena vrednosti nepokretnosti datih kao sredstvo obezbeđenja kredita izlaže banke riziku u slučaju potrebe za njihovim aktiviranjem;
  • primena novog Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti i Nacionalnih standarda za procenu vrednosti nepokretnosti od strane licenciranih procenitelja; 
  • pristupom liceniranih procenitelja Bazi podataka koju vodi Narodna banka Srbije o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet obezbeđenja i vrednosti kredita koji su njima obezbeđeni, omogućena je kvalitetnija procena vrednosti nepokretnosti, što doprinosi smanjenju rizika nastanka novih problematičnih kredita;
  • nepovoljna ročna struktura domaće štednje;
  • edukativne aktivnosti i informisanje javnosti o mogućnostima i isplativosti dugoročne štednje;
  • razvoj dugoročnih domaćih finansijskih proizvoda;
  • povećanje procikličnosti finansijskog sistema;
  • kalibracija stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala i uvođenje drugih makroprudencijalnih instrumenata usmerenih na ublažavanje ciklične dimenzije sistemskog rizika;
  • novi informaciono-tehnološki rizici usled inovacija i digitalizacije finansijskih usluga.
  • povećavanje otpornosti informacionih sistema uvođenjem najnovijih mera zaštite i donošenjem odgovarajućih procedura.