ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Odnosi sa inostranstvom | Saradnja sa Evropskom unijom

Saradnja sa Evropskom unijom

Priključenje Evropskoj uniji, kao najvažnijoj evropskoj integraciji s jedinstvenim tržištem robe, kapitala, usluga i ljudi, predstavlja strateški prioritet Republike Srbije.

Proces evropskih integracija RS – najvažniji datumi

Proces pridruživanja EU na osnovu SSP-a Proces pregovaranja o pristupanju EU
 29. 4. 2008.  9. 9. 2008.  1. 2. 2010.  1. 9. 2013. 22. 12. 2009.  1. 3. 2012. 28. 6. 2013. 
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU i Prelaznog trgovinskog sporazuma     Ratifikacija SSP-a Stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma Stupanje na snagu SSP-a  Zahtev za prijem u članstvo  Odluka Evropskog saveta o odobravanju statusa kandidata, a na osnovu preporuke i mišljenja Evropske komisije od 12. 10. 2011.      Odluka Evropskog saveta o otvaranju pristupnih pregovora 

Proces pridruživanja Evropskoj uniji na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju

Prvu etapu u procesu stabilizacije i pridruživanja Republika Srbija uspešno je završila 29. aprila 2008. potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom i Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao njegovog sastavnog dela. Formalizacijom dugogodišnje institucionalne saradnje sa Evropskom unijom, Republika Srbija se obavezala da postepeno ispunjava sve obaveze iz ovog sporazuma u roku od šest godina od njegovog stupanja na snagu. Usklađivanje domaćeg zakonodavstva započelo je na dan potpisivanja Sporazuma i postepeno se proširivalo na sve elemente pravnih tekovina Evropske unije na koje Sporazum upućuje.

Republika Srbija je ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 9. septembra 2008, a Prelazni sporazum, kao njegov sastavni deo, stupio je na snagu 1. februara 2010.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članica, s jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane, stupio je na snagu 1. septembra 2013. Na dan stupanja na snagu ovog sporazuma prestao je da se primenjuje Prelazni sporazum, ali ne i rokovi čije je računanje počelo početkom njegove primene. Istovremeno, obaveze koje se nalaze u Sporazumu, a nisu se nalazile u Prelaznom sporazumu, postaju obavezujuće i rokovi za njihovo ispunjenje počeli su da teku.

Proces pregovaranja o pristupanju Evropskoj uniji

Zahtev za prijem u članstvo Evropske unije Republika Srbija podnela je 22. decembra 2009. Na osnovu preporuke i mišljenja Evropske komisije od 12. oktobra 2011. godine, Evropski savet doneo je 1. marta 2012. odluku o odobravanju statusa kandidata.

Zahtevi Evropske unije koji se postavljaju pred potencijalne članice zasnivaju se na zaključcima Evropskog saveta donetim na sastanku u Kopenhagenu 1993. godine. Ti zaključci, poznati kao kriterijumi iz Kopenhagena, podrazumevaju sledeće:

  • stabilnost demokratskih institucija i vladavinu prava – poštovanje građanskih prava i zaštitu nacionalnih manjina;
  • čvrsto uspostavljene tržišne instrumente i funkcionisanje tržišne ekonomije, kao i sposobnost odolevanja konkurentskim pritiscima i sposobnost prilagođavanja tržišnim mehanizmima unutar Evropske unije;
  • spremnost da se preuzmu obaveze koje nameće članstvo, odnosno privrženost ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.

Evropski savet doneo je 28. juna 2013. odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom, a prva međuvladina konferencija o pristupanju Srbije Evropskoj uniji održana je 21. januara 2014. godine. Prethodno je Savet Evropske unije usvojio pregovarački okvir, u kome su utvrđeni metodologija, načela i struktura pregovora. Nakon formalnog otvaranja pregovora, počela je faza analitičkog pregleda i ocene usklađenosti propisa Republike Srbije s pravnim tekovinama Evropske unije, tj. skrininga, koja je, u okviru 34 od 35 pregovaračkih oblasti (poglavlje 35 – Ostala pitanja), uspešno završena 24. marta 2015.

U okviru deset, do sada održanih, Međuvladinih konferencija o pristupanju, Srbija je otvorila sedamnaest, a privremeno zatvorila dva poglavlja.

Nacionalna dokumenta u procesu evropskih integracija

NPI/NPAA

Radi lakše pripreme države, a naročito administracije za nove izazove i obaveze koje su proizlazile iz procesa evropskih integracija, Vlada Republike Srbije usvojila je 9. oktobra 2008. Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI) i uspostavila prvi koordinacioni mehanizam za praćenje njegovog sprovođenja. Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju predstavljao je prvi sveobuhvatan dokument na osnovu koga su se od 2008. do 2012. planirale sve Vladine aktivnosti u procesu evropskih integracija.

Nakon dobijanja statusa države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a u okolnostima očekivanog otvaranja pristupnih pregovora, Vlada Republike Srbije je 28. februara 2013. usvojila novi višegodišnji program usklađivanja domaćeg zakonodavstva s pravnim tekovinama Evropske unije pod nazivom Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (National Programme for the Adoption of the Acquis – NPAA), koji je zamenio dotadašnji Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju.

Sa otpočinjanjem pregovora o članstvu i stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Vlada Republika Srbije je 31. jula 2014. usvojila prvu reviziju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. Druga revizija ovog programa usvojena je 17. novembra 2016, u fazi prijema izveštaja sa skrininga, izrade akcionih planova za ispunjenje merila za otvaranje pregovora u pojedinim poglavljima, kao i pripreme pregovaračkih pozicija, dok je treća revizija usvojena 1. marta 2018, u okolnostima intenzivnih priprema dokumenata iz procesa pregovora, otvaranja i privremenog zatvaranja određenog broja pregovaračkih poglavlja.

Program ekonomskih reformi – koordinirano upravljanje ekonomskim i fiskalnim politikama

Kako bi pomogla zemljama Zapadnog Balkana da reše poteškoće izazvane svetskom ekonomskom krizom, a radi ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo, Evropska komisija je u strategiji proširenja za 2014–2015. predložila novi pristup politici proširenja. Naime, inspirisana koordinacijom ekonomske i fiskalne politike između država članica Evropske unije i Evropske komisije u okviru Evropskog semestra, Evropska komisija je uvela novi pristup politici proširenja prvenstveno zbog toga što se pokazalo da je koordinirano upravljanje ekonomskim i fiskalnim politikama ojačalo ekonomije u zemljama članicama Evropske unije. Da bi se pripremila za pomenuti proces, Republika Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo u Evropskoj uniji, u pretpristupnom periodu izrađuje i dokument pod nazivom Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme – ERP). Program ekonomskih reformi sadrži srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike, s posebnim osvrtom na procenu eksterne održivosti, glavne strukturne prepreke rastu, kao i konkretne strukturne reforme kojima se neposredno podržava makrofiskalni okvir politike, otklanjaju prepreke rastu i povećava konkurentnost nacionalne ekonomije. S obzirom na to da Program ekonomskih reformi predstavlja prenosni (rolling) program, te da se svake godine sprovodi novi ciklus njegove izrade, on u izvesnoj meri zadržava kontinuitet u prioritetima. Naime, odabrane prioritetne strukturne reforme konzistentne su sa onima koje su već definisane u nacionalnim strateškim dokumentima, nacionalnim i regionalnim strategijama, ključnim dokumentima koje Republike Srbija izrađuje u procesu pristupanja Evropskoj uniji, kao i u preporukama Saveta Evropske unije za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council).

Linkovi:

Uloga Narodne banke Srbije u procesu evropskih integracija

Jedan od stubova tržišne ekonomije predstavlja stabilan i razvijen bankarski i finansijski sektor. Pouzdana i efikasna centralna banka, koja uspešno obezbeđuje makroekonomsku stabilnost, snažna je podrška procesu evropskih integracija.

Od početka procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Narodna banka Srbije je aktivan učesnik u svim fazama procesa, a usklađivanje pravnog i institucionalnog okvira s kriterijumima i standardima u Evropskoj uniji jedan je od prioriteta.

S obzirom na značaj i ulogu centralne banke u pregovaračkom procesu, učešće predstavnika Narodne banke Srbije u koordinacionoj strukturi Republike Srbije za proces pristupanja Evropskoj uniji predviđeno je u:

  • Koordinacionom telu,
  • Savetu Koordinacionog tela i
  • pregovaračkim grupama, kao i u pregovaračkom timu.

Pregovaračke grupe

Tokom pregovora o članstvu, Narodna banka Srbije svoje aktivnosti sprovodi u okviru 11 pregovaračkih grupa, koje pokrivaju sledeće oblasti pravnih tekovina Evropske unije:

  • slobodno kretanje radnika (PG2),
  • poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga (PG3),
    • slobodno kretanje kapitala (PG4),
  • pravo privrednih društava (PG6),
  • politiku konkurencije (PG8),
    • finansijske usluge (PG9),
    • ekonomsku i monetarnu politiku (PG17),
  • statistiku (PG18),
  • zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja (PG28),
  • finansijski nadzor (PG32), i
  • finansijska i budžetska pitanja (PG33).

Po potrebi, Narodna banka Srbije je uključena i u rad drugih pregovaračkih grupa.

Za određene oblasti pravnih tekovina, kao što su finansijske usluge i ekonomska i monetarna politika, Narodna banka Srbije je predsedavajuća institucija u okviru pregovaračkog procesa. To je u skladu s funkcijama i odgovornostima centralne banke. Izuzetno važnu ulogu Narodna banka Srbije ima i u oblasti slobodnog kretanja kapitala, kao drugonadležna institucija.

Nakon procesa skrininga, na drugoj međuvladinoj konferenciji između Republike Srbije i Evropske unije, 14. decembra 2015, otvorena su prva dva pregovaračka poglavlja, među kojima je i poglavlje 32 – Finansijski nadzor, u kome Narodna banka Srbije ima veoma značajnu ulogu, i to u delu koji se odnosi na zaštitu evra od falsifikovanja. Zaštita evra od falsifikovanja je i predmet sadržaja pregovaračke oblasti 24, za koju su pregovori otvoreni na trećoj međuvladinoj konferenciji 18. jula 2016.

Na sedmoj međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, 11. decembra 2017, otvoreno je pregovaračko poglavlje 6 – Pravo privrednih društava, dok je na osmoj, koja je održana 25. juna 2018, otvoreno pregovaračko poglavlje 33 – Finansijska i budžetska pitanja.

Pregovaračko poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika i pregovaračko poglavlje 18 – Statistika otvorena su 10. decembra 2018, na devetoj međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.

Na desetoj Međuvladinoj konferenciji o pristupanju RS EU, 27. juna 2019. u Briselu, otvoreno je pregovaračko poglavlje 9 – Finansijske usluge. Time su otvorena sva pregovaračka poglavlja za koja je NBS rukovodeća institucija u procesu pristupanja RS EU.

 Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji na kojima su otvorena poglavlja u kojima učestvuje Narodna banka Srbije
 14. 12. 2015.  11. 12. 2017.  25. 6. 2018.  10. 12. 2018. 27. 6. 2019.
Poglavlje 32 – Finansijski nadzor Poglavlje 6 – Pravo privrednih društava Poglavlje 33 – Finansijska i budžetska pitanja Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika
Poglavlje 18 – Statistika
Poglavlje 9 – Finansijske usluge

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju

Paralelno s navedenim aktivnostima, Narodna banka Srbije učestvuje i u radu tela nadležnih za sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, i to:

  • Pododbora za unutrašnje tržište i zaštitu konkurencije, i
  • Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku.

Nacionalna dokumenta, dokumenta EU i ministarski dijalog o ekonomskoj politici

Narodna banka Srbije aktivno učestvuje i u izradi materijala za:

  • Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina (NPAA),
  • Program ekonomskih reformi (ERP),

kao i u izradi priloga za Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija.

Narodna banka Srbije učestvuje i na godišnjem ministarskom dijalogu o ekonomskoj politici između Evropske unije, tj. predstavnika zemalja članica, Evropske komisije i Evropske centralne banke i predstavnika zemalja i centralnih banaka Zapadnog Balkana i Turske u okviru Saveta za ekonomska i finansijska pitanja Evropske unije (ECOFIN).

U nastojanju da podstakne saradnju i dijalog centralnih banaka u regionu povodom ekonomskog upravljanja u Evropskoj uniji, kao teme od značaja za sve države kandidate i potencijalne kandidate, Narodna banka Srbije je u maju 2015. organizovala međunarodnu konferenciju pod nazivom „Ekonomsko upravljanje u Evropi i proces pristupanja Evropskoj uniji: koja je uloga centralnih banaka?”. Na konferenciji su učestvovali guverneri i drugi visoki predstavnici centralnih banaka zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, visoki funkcioneri Evropske centralne banke i Evropske komisije, predstavnici državne uprave Srbije, drugih institucija i akademske zajednice.

Narodnu banku Srbije očekuju i aktivnosti u pogledu ispunjenja kriterijuma iz Mastrihta, kao uslova za sve potencijalne članice Evropske unije koje žele da postanu deo Evropske monetarne unije.

Mastrihtski kriterijumi (kriterijumi konvergencije)

Mastrihtski kriterijumi utvrđeni su Ugovorom iz Mastrihta, na osnovu sveobuhvatne makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma preduslov je za članice Evropske unije koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom – evrom.

Smatra se da je ispunjenje kriterijuma konvergencije i permanentno održavanje makroekonomskih parametara na utvrđenom nivou osnovni preduslov za trajnu stabilnost i ujednačen ekonomski razvoj unutar zone evra. Sve potencijalne članice zone evra, osim onih koje se, po osnovu postignutih kriterijuma, već nalaze u jedinstvenom valutnom području, moraju da ispune te kriterijume.

Kriterijumi konvergencije su:

  1. Cenovna stabilnost, tj. održiv rast cena i prosečna stopa inflacije koja ne prelazi 1,5 procentnih poena iznad prosečne inflacije tri najuspešnije zemlje članice. Inflacija se meri na osnovu uporedivog indeksa potrošačkih cena;
  2. Dugoročna kamatna stopa – prosečna nominalna dugoročna kamatna stopa – ne sme da prelazi dva procentna poena iznad proseka tri najuspešnije zemlje članice. Odrednica za utvrđivanje kamatne stope su kamatne stope na dugoročne državne obveznice ili druge uporedive hartije od vrednosti;
  3. Kriterijum za budžetski deficit predviđa da stopa planiranog ili ostvarenog budžetskog deficita ne prelazi 3% bruto društvenog proizvoda;
  4. Kriterijum javnog duga predviđa da javni dug ne prelazi iznos od 60% bruto društvenog proizvoda;
  5. Stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II) – ovaj kriterijum se odnosi na poštovanje utvrđenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih odstupanja u periodu od najmanje dve godine pre uvođenja zajedničke evropske valute.

Saradnja sa Evropskom centralnom bankom

Narodna banka Srbije započela je tokom 2008. intenzivnu saradnju sa Evropskom centralnom bankom realizacijom projekata koji su finansirani sredstvima Evropske unije.

Od 1. septembra 2008. do 31. maja 2009. realizovan je projekat tehničke pomoći Evropske centralne banke Narodnoj banci Srbije pod nazivom „Analiza potreba Narodne banke Srbije”. U okviru projekta, u kome je učestvovalo 17 nacionalnih centralnih banaka Evropskog sistema centralnih banaka, u šest projektnih oblasti analiziran je postojeći regulatorni i operativni okvir poslovanja Narodne banke Srbije u odnosu na standarde Evropskog sistema centralnih banaka. Konačan ishod projekta bio je Izveštaj o proceni potreba (Needs Analysis Report) Narodne banke Srbije, s preporukama stručnjaka za unapređenje poslovanja u oblastima u kojima je potrebno izvršiti određena usklađivanja radi operativnih priprema Narodne banke Srbije za uključivanje u Evropski sistem centralnih banaka.

Saradnja je nastavljena projektom „Jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije“ u periodu od februara 2011. do decembra 2013. U realizaciji projekta finansiranog iz IPA fondova Evropske unije (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA), pored Evropske centralne banke, učestvovali su i eksperti iz 21 centralne banke zemalja Evropske unije. Projekat je obuhvatio 13 oblasti poslovanja Narodne banke Srbije (superviziju finansijskog sektora, usklađivanje zakonodavstva, liberalizaciju kretanja kapitala, upravljanje deviznim rezervama, monetarne operacije, zaštitu korisnika finansijskih usluga, podršku u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ekonomske analize i istraživanja, statistiku, platni sistem, finansijsku stabilnost, računovodstveno i finansijsko izveštavanje, informacionu tehnologiju), u kojima su usvojene strategije, interne smernice i ekonomski modeli, čija primena treba da omogući usaglašavanje poslovanja Narodne banke Srbije sa standardima centralnih banaka Evropskog sistema centralnih banaka, kao i pripremu zakona u koje je uključen regulatorni okvir Evropske unije. Uspešna realizacija projekta omogućava Narodnoj banci Srbije da bude spremnija za priključivanje Evropskom sistemu centralnih banaka kada Republika Srbija ispuni uslove za članstvo u Evropskoj uniji.

Veoma uspešnu saradnju sa Evropskom centralnom bankom Narodna banka Srbije nastavila je potpisivanjem Sporazuma o saradnji u oblasti sprečavanja pranja novca i otkrivanja falsifikovanih novčanica evra u Srbiji 14. jula 2014. Bio je to prvi sporazum između Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije od početka pristupnih pregovora za članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji.

Sporazum je potpisan tokom prvog dijaloga na visokom nivou između Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, koji se od tada održava svake godine, na teme od zajedničkog interesa. Dijalog na visokom nivou Evropska centralna banka redovno održava sa svim centralnim bankama zemalja kandidata za članstvo koje su otvorile pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Nastavak podrške Evropske unije kroz projekte i druge vrste tehničke pomoći

S obzirom na to da se nakon otvaranja pregovora očekuje ispunjenje brojnih, složenih i uzajamno povezanih pravnih i ekonomskih kriterijuma, a kako bi se uspešno odgovorilo na izazove koji proizlaze iz budućeg članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji, Narodna banka Srbije konstantno jača svoje institucionalne i administrativne kapacitete. Jedan od kanala kojima se to ostvaruje jeste i podrška kroz projekte i instrumente tehničke pomoći koji se finansiraju iz fondova Evropske unije.

Značajnu podršku Evropske unije Narodna banka Srbije je obezbedila kroz dva projekta Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit – GIZ), kao i kroz projekte PLAC II i PLAC III (Policy and Legal Advice Centre), čiji je glavni cilj pružanje pomoći Republici Srbiji u efektivnom vođenju pristupnih pregovora kroz unapređenje zakonodavnog okvira. 

Tokom 2018. otpočela je realizacija IPA projekta „Jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji”, u deset oblasti poslovanja: finansijska stabilnost, upravljanje deviznim rezervama, liberalizacija kretanja kapitala, ekonomske analize i istraživanja, računovodstvo i finansijsko izveštavanje, supervizija finansijskog sektora, osiguranje i dobrovoljni penzijski fondovi, zaštita korisnika finansijskih usluga, informacione tehnologije i podrška procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Projekat ima za cilj nastavak jačanja institucionalnih i administrativnih kapaciteta Narodne banke Srbije usklađivanjem njenih funkcija i aktivnosti s propisima Evropske unije i međunarodnim standardima. Sprovodi se u saradnji s Twinning partnerima – Bundesbankom, Narodnom bankom Rumunije, Hrvatskom narodnom bankom, Hrvatskom agencijom za nadzor finansijskih usluga i Nemačkom agencijom za međunarodnu saradnju (GIZ).

Projekat predstavlja i potvrdu uspešne saradnje Narodne banke Srbije sa Evropskim sistemom centralnih banaka, s obzirom na to da će njegova realizacija doprineti usaglašavanju s najboljom praksom i standardima centralnog bankarstva, kako bi Narodna banka Srbije bila što spremnija za članstvo u Evropski sistem centralnih banaka.

Centralna banka Nemačke i Evropska komisija pokrenule su 26. marta 2019. dvogodišnji regionalni projekat ,,Program za jačanje kapaciteta centralnih banaka Zapadnog Balkana u okviru integracija u Evropski sistem centralnih banaka”, čiji su krajnji korisnici centralne banke i bankarska supervizorska tela kandidata i potencijalnih kandidata za pristupanje Evropskoj uniji (Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i tzv. države Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija).

Cilj navedenog programa je dalje jačanje kapaciteta institucija unapređenjem instrumenata za analizu i sprovođenje mera, kao i prenošenje najboljih međunarodnih i evropskih standarda u nacionalne prakse. Specifični cilj ovog programa jeste dalje unapređenje usklađivanja s regulativom i standardima Evropske unije i međunarodnim standardima, jačanje funkcija centralnih banaka i sistema bankarskog nadzora, kao i dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva.

U saradnji sa 17 nacionalnih centralnih banaka i uz podršku Evropske centralne banke, centralna banka Nemačke će organizovati intenzivan regionalni program obuke u vezi s ključnim pitanjima centralnog bankarstva i supervizije, i to: bankarske supervizije, finansijske stabilnosti, zaštite korisnika i finansijske inkluzije, oporavka i restrukturiranja, monetarne politike, platnih sistema, statistike, usklađenosti i evropskih integracija, politike upravljanja, računovodstva i interne revizije.

Saznajte više...
Fond revolving kredita - krediti za mala i srednja preduzeća i preduzetnike
Saradnja sa Evropskom investicionom bankom
Donacija Kraljevine Danske
Zajam nemačke razvojne banke KfW
Otvaranje poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika