latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Народна банка Србије у 2019. потврдила да је гарант стабилности, одговоран регулатор и иноватор

„За нама је још једна година у којој је Народна банка Србије била гарант стабилности, одговоран регулатор и иноватор. Континуитет позитивних резултата обележио је и протеклу годину, а кључно је то што смо очували стабилност, јер она нема алтернативу.

И у 2019. години Народна банка Србије је испунила своје законом дефинисане циљеве. Инфлацију смо очували на ниском нивоу, чувајући тиме и реалну вредност зарада. Динар је остао релативно стабилан према евру, што привреди и грађанима даје извесност за пословање и планирање. Поред тога, девизне резерве су на рекордном нивоу. Динарска штедња је наставила снажан раст и достигла највеће износе до сада. Још повољнијим условима финансирања подржавали смо раст кредитне активности и расположивог дохотка. Проблематичне кредите смо додатно смањили, спуштајући их на најнижи ниво, а радили смо интензивно у различитим областима како би се грађанима и привреди омогућиле још квалитетније финансијске услуге”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић говорећи о резултатима рада Народне банке Србије у 2019. години.

У години у којој је обележено 135 година рада Народне банке Србије, доследним спровођењем монетарне политике и успешном координацијом с фискалном политиком, постигли смо резултате који чувају поверење тржишних учесника у носиоце економске политике и чине раст одрживим и у наредним годинама. „Србија је данас земља избалансиране економије и одрживе будућности“, закључила је гувернер.

Ниска инфлација и поверење у Народну банку Србије да ће инфлација остати ниска и у наредном периоду

И у току 2019. године Народна банка Србије је очувала инфлацију на нивоу од око 2%, што је и просек око којег се кретала током претходних шест година. Захваљујући ниској стопи инфлације, и у овогодишњем Извештају о конкурентности Светског економског форума, Србија је по оствареној инфлацији задржала прву позицију, односно остала је у групи земаља с најбољим резултатом по том критеријуму. „И у протеклој години, Народна банка Србије је испунила свој основни циљ и инфлацију у Србији очувала је на ниском нивоу. Данас, као и седам година уназад, Народној банци Србије се верује да ће инфлацију одржати под контролом и у наредном периоду“, закључила је гувернер.

Релативна стабилност девизног курса динара према евру обезбеђује извесност пословања и планирања

Динар је у 2019. години ојачао према евру за 0,5%. У условима апрецијацијских притисака, Народна банка Србије је интервенисала на девизном тржишту нето куповином 2,665 милијарди евра. „И у 2019. години наставили смо да реагујемо објективно и непристрасно у оба смера у циљу спречавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара. Очували смо релативну стабилност девизног курса динара према евру, а привредницима и грађанима обезбедили извесност пословања и планирања“, истакла је гувернер.

Девизне резерве на рекордном нивоу

Бруто девизне резерве Србије повећали смо за 2,2 милијарде евра у 11 месеци, на ниво од 13,5 милијарди евра. Резерве су повећане и у амбијенту снажног раздуживања државе по основу кредита и хартија од вредности (663 милиона евра нето током 11 месеци). „Одговорном политиком обезбедили смо добру одбрану за екстерну ликвидност земље. Народна банка Србије је у октобру први пут купила злато на међународном тржишту, чиме је учешће злата у девизним резервама повећано са 7% на око 10%. У пласирању девизних резерви руководимо се принципом диверсификације као најбоље одбране од ризика из међународног окружења”, констатује гувернер Јоргованка Табаковић.

Динар је реално вреднован – нити је прецењен, нити је потцењен

Једна од водећих финансијских институција у свету, JP Morgan, у извештају о очекиваним макроекономским и финансијским кретањима у земљама у развоју за 2020. годину оценила је да је српски динар једна од две валуте које су потпуно реално вредноване. Оцена је донета на основу анализе која је рађена за 25 земаља и којом је обухваћен велики број показатеља здравља економије.

Динарска штедња на рекордном нивоу

Динарска штедња је повећана за око 30% током 2019. године, на нови рекордни ниво. Снажним растом динарске штедње током претходне две године постепено се повећава њено учешће у укупној штедњи. Расте и учешће штедње која је положена на период преко две године, што је додатна потврда враћања поверења у динар.

Кредити привреди – значајан извор финансирања приватних инвестиција у Србији

Референтну каматну стопу у 2019. години смањили смо три пута за по 25 базних поена, на 2,25%, што је њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације. Нижом референтном каматном стопом Народна банка Србије је директно доприносила повољнијим условима финансирања и већем расположивом дохотку грађана и привреде. И каматне стопе на девизне и девизно индексиране кредите биле су повољније, због ниже премије ризика земље и веће конкуренције међу банкама. „С двоцифреним стопама раста, кредитни привреди били су један од важних извора финансирања приватних инвестиција у Србији, а тиме и пуна подршка привредном расту“, закључила је гувернер.

Донели смо и прописе за подстицање динарског кредитирања привреде. Усвајањем ових прописа успостављају се нова правила за банке, која имају за циљ подршку чисто динарским пласманима микропредузећима, малим и средњим предузећима, предузетницима и пољопривредницима.

Проблематични кредити – системска решења и пуна координација дају најбоље резултате

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима додатно смо смањили, на нови најнижи ниво од 4,56% на крају октобра, што је за око 80% мање него на почетку примене Стратегије за њихово решавање. Системски приступ у њиховом решавању и резултати на макроекономском плану дали су пун ефекат и на овом пољу, нарочито ако се узму у обзир обим и корени овог проблема, што су закључили и представници Међународног монетарног фонда. Стабилност, добра капитализованост и ликвидност карактерисали су банкарски систем у Србији и у 2019. години.

Усаглашавање домаће регулативе омогућава отварање преговарачких поглавља и доноси квалитетније услуге, већу могућност избора и додатну сигурност

Протеклу, 2019. годину обележило је и отварање два поглавља у којима Народна банка Србије има важну улогу. Поглавље 9 – Финансијске услуге, за које је Народна банка Србије првонадлежна институција, отворено је крајем јуна. Захваљујући активностима спроведеним у претходном периоду, финансијски систем је сигуран и отпоран – унапређен је регулаторни оквир за банке, чиме је постигнута висока усклађеност домаћих прописа с прописима Европске уније. „Модерним законодавством по стандардима Европске уније унапређујемо квалитет финансијских услуга, укључујући и разноврснији избор финансијских инструмената. Доприносимо даљем повећању сигурности инвестиција и јачању поверења инвеститора“, оцењује гувернер. У децембру смо отворили и поглавље 4 – Слободно кретање капитала, у оквиру којег је Народна банка Србије другонадлежна институција. „Поглавље 4 обухвата либерализацију кретања капитала, платне услуге, спречавање прања новца и финансирања тероризма. У свим тим областима Србија је постигла изузетан успех, што је довело и до отварања поглавља, а свим учесницима на финансијском тржишту даје веће могућности избора и снижава трошкове“, рекла је гувернер.

Србија је једина земља у окружењу која није чланица Европске уније, а која је укључена на листу земаља за које је могућ преференцијални третман за улагања

Када је реч о третману изложености у складу са европском Уредбом о капиталним захтевима, наши супервизорски и регулаторни захтеви еквивалентни су европским, што је у децембру и потврдила Европска комисија. „Србија је једина земља у окружењу која није чланица Европске уније, а која је укључена на листу земаља за које је могућ преференцијални третман за улагања. Таква одлука Европске комисије значи додатни ниво поверења за инвеститоре и додатни подстицај за развој нашег динарског финансијског тржишта. Мањи захтеви за одређена улагања банака које послују у Европској унији могу додатно да стимулишу дугорочнија и још већа улагања у Србију, што може да повећа запосленост и квалитет услуга“, наглашава гувернер.

Успешно завршено друго и треће разматрање програма који је подржао Међународни монетарни фонд, ниска инфлација и здрав финансијски систем подржавају јавне финансије, приватне инвестиције и тржиште рада

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда донео је одлуке о успешном завршетку другог и трећег разматрања економског програма Србије који се спроводи уз подршку Инструмента за координацију политике. И у јулу и у децембру одлуке су донете без одржавања формалног састанка Одбора, што је могућност која се користи када се процени да формална дискусија није потребна, с обзиром на успешно спровођење мера економске политике и добре макроекономске резултате. При оба разматрања спровођења економског програма, Одбор директора Међународног монетарног фонда оценио је да Република Србија наставља успешно да спроводи дефинисани економски програм, уз добре домаће факторе раста, ниску инфлацију, здрав финансијски систем, спровођење структурних реформи. Србију је у новембру посетио и Тао Џанг, заменик генералног директора Међународног монетарног фонда, и том приликом је оценио да је током седам година, што није дуг период, Србија направила потпуни заокрет у вођењу економије, као и да су ниска инфлација и стабилан финансијски сектор значајна подршка здравим јавним финансијама.

Континуитет ниске инфлације и релативно стабилног курса динара – важни фактори за повећање кредитног рејтинга Србије

„Народна банка Србије је својим резултатима, у координацији с другим политикама, знатно допринела и да у протеклој години агенције Fitch Ratings и Standard and Poor’s повећају кредитни рејтинг Србије, и да агенција Moody’s повећа изгледе за раст рејтинга“, рекла је гувернер. Приликом доношења одлуке, агенција Standard and Poor’s је у децембру поново нагласила да је Народна банка Србије доказала оперативну независност и да је током претходних шест година зарадила кредибилитет, што за резултат има вишегодишње успешно очување ниске и стабилне инфлације. Ова агенција оцењује да режим девизног курса који спроводи Народна банка Србије доприноси успешном прилагођавању економије на кретања у међународном окружењу. Закључује и да су интервенције Народне банке Србије на девизном тржишту битно доприносиле очувању ценовне и финансијске стабилности и расту девизних резерви земље на рекордни ниво.

Премија ризика Србије снижена на нове минимуме током 2019. године као одраз укупне стабилности – монетарне, фискалне и политичке

Изузетно ниска премија ризика земље, снажан прилив страних директних инвестиција и две успешне емисије десетогодишњих еврообвезница на међународном тржишту у току 2019. године, по ниским стопама и уз велику тражњу, говоре да већ сада Србија ужива углед земље инвестиционог рејтинга. „Континуитет одговорног вођења политике показује и чињеница да су средства која су обезбеђена на тај начин искоришћена за исплату раније узетог скупог дуга у доларима, што значи да по овом основу није повећан јавни дуг, док су трошкови камата смањени“, закључила је гувернер.

Иновације, квалитетније услуге, ширење надлежности и ширење сарадње

Народна банка Србије остала је посвећена модернизацији финансијског система и иновацијама, у складу с новинама и потребама које доноси пословање у савременом свету.

Стандардизовали смо терминологију у области платних услуга и омогућили брже и лакше упоређивање понуда и тарифа различитих пружалаца платних услуга. Креирали смо листу репрезентативних услуга са 14 најзначајнијих платних услуга за потрошаче и 18 платних услуга за правна лица и предузетнике. Корисници платних услуга од марта 2019. могу да иницирају поступак промене платног рачуна с претходног код новог пружаоца платних услуга, а нашим позитивним законодавством корисницима је први пут загарантовано право на платни рачун са основним услугама. Циљ је да подржимо лакши приступ платном рачуну и савременим платним услугама, што ће повећати квалитет услуге и омогућити уштеде за кориснике.

На интернет страници Народне банке Србије објавили смо податке о накнадама за платне услуге. То омогућава лако и брзо поређење понуда и тарифа накнада, и олакшава избор пружаоца који кориснику највише одговора.

У 2019. години све банке су се укључиле у систем за инстант плаћања чији је оператор Народна банка Србије (IPS НБС систем), а наставили смо и активности на примени инстант плаћања на продајним местима трговаца.

Снижене су трговачке накнаде, као директна последица ограничења међубанкарских накнада. Захваљујући томе проширена је мрежа POS терминала на продајним местима, као и интернет прихватна мрежа. Тако је на крају другог тромесечја 2018. године (пре ступања на снагу закона којим су регулисане међубанкарске накнаде) у нашој земљи било 79.486 POS терминала, а на крају трећег тромесечја 2019. године – 90.249, што је раст од 10.763 терминала, односно од 13,5%.
Као оператор националне картичне шеме – DinaCard, и у 2019. години наставили смо да унапређујемо DinaCard платне картице, како кроз омогућавање њене употребе на интернету, тако и на плану њене прекограничне употребе захваљујући сарадњи с међународним картичним системима UnionPay и Discover.

Уредили смо и процес видео-идентификације корисника финансијских услуга, чиме им је омогућено да закључе уговор с банком или другом финансијском институцијом без одласка у њихове просторије.

С Владом Републике Србије потписали смо Протокол о сарадњи у циљу даљег унапређења дигитализације у Републици Србији „е-Србија”, који представља основ за спровођење заједничких активности како би се грађанима обезбедиле брже и квалитетније услуге.

Покренули смо и пројекат формирања регистрa стартап компанија у нашој земљи, подржавајући и на тај начин развој иновативних технологија на тржишту финансијских услуга. Регистар стартап компанија омогућиће да се на брз и једноставан начин – само једним кликом добију информације о компанијама које послују у одређеној области.

Народна банка Србије допринела је и увођењу услуге Google Merchant Account у Републици Србији, чиме смо подржали рад домаћих програмера и њихов приступ светском тржишту, као и развој укупног ИТ сектора у нашој земљи.

Израдили смо Финансијски водич за наше грађане који се враћају у Републику Србију, са аспекта примене девизних прописа. Циљ је да се, већом информисаношћу, олакша њихов повратак. Због тога се на једном месту дају информације о већини питања из области девизног пословања које су значајне за повратак наших грађана из иностранства.

Решено је и дугогодишње питање наплате туристичких аранжмана по продајним курсевима банака за девизе или ефективни страни новац. Од краја јула 2019. године, приликом истицања цене и наплаћивања туристичких аранжмана у иностранству, примењује се званични средњи курс динара.

Донели смо одлуку да се на листу валута којима се тргује на девизном тржишту уведе и белоруска рубља. Увођењем белоруске валуте на домаће девизно тржиште Народна банка Србије потврдила је проактивни приступ у обезбеђивању повољног амбијента и услова за улагање.

Надлежности Народне банке Србије додатно су проширене у 2019. години и на послове издавања и одузимања овлашћења за обављање мењачких послова и послове контроле девизног пословања резидената и нерезидената и мењачких послова.
С представницима девет факултета из Србије и шест факултета из Републике Српске у области економских, правних и организационих наука потписали смо меморандум о пословној сарадњи. То представља наставак сарадње с факултетима, која се успешно спроводи дужи низ година. Циљ је да се додатно унапређује образовни процес на факултетима, као и да се створи подстицајни амбијент који ће најбољим студентима омогућити да стечена знања примене у пракси.

„Настављамо истим интензитетом и приоритете не мењамо – радимо у корист наших грађана и привреде, чувањем стабилности и доношењем и спровођењем мера које унапређују свакодневни живот. Србија ће наставити да спроводи економски програм јачањем домаће економије, чувањем инфлације на ниском нивоу, као и очувањем стабилног и здравог финансијског сектора и у наредном периоду. Мере које доносимо увек ће имати за циљ очување стабилности, раст животног стандарда наших грађана и подстицајне услове пословања за нашу привреду”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.


Кабинет гувернера