latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

07.11.2019.

Референтна каматна стопа смањена на 2,25%

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу смањи на ниво од 2,25%. Смањењем референтне каматне стопе на нови, најнижи ниво у режиму циљања инфлације, Народна банка Србије додатно подржава кредитни и привредни раст.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је, пре свега, имао у виду да су инфлаторни притисци додатно ослабили. Као и у другим земљама у окружењу, услед смањења доприноса цена хране, пре свега поврћа с доласком нове пољопривредне сезоне, као и ниже светске цене нафте, међугодишња инфлација у Србији се претходних неколико месеци успоравала и у септембру је износила 1,1%. На ниске инфлаторне притиске указује и базна инфлација, која је и даље ниска и стабилна, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која се и за годину и за две године унапред налазе у доњој половини циљаног распона. Према новембарској централној пројекцији, међугодишња инфлација до краја ове и у првој половини наредне године кретаће се око доње границе дозвољеног одступања од циља, а њено постепено приближавање централној вредности циља очекује се у средњем року под утицајем раста агрегатне тражње.

Извршни одбор истиче да је отпорност наше привреде на евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући смањеној интерној и екстерној неравнотежи, повољним макроекономским изгледима за наредни период, као и рекордном нивоу девизних резерви наше земље. Јавне финансије су, као и у претходне две године, у суфициту, а дефицит текућег рачуна платног биланса пету годину заредом у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција. Актуелни економски показатељи указују на то да је раст бруто домаћег производа у трећем тромесечју био већи од претходних пројекција, вођен опоравком прерађивачке индустрије након завршених ремонта у нафтној и хемијској индустрији и услед активирања инвестиција из претходног периода, као и бржим растом активности у сектору грађевинарства и услуга. Домаћи фактори су у досадашњем делу године успешно компензовали нижу екстерну тражњу, при чему расту инвестиција доприносе наставак реализације инфраструктурних пројеката и унапређење пословног амбијента, као и повољни услови финансирања. Бележи се и даљи раст потрошње домаћинстава на одрживим основама, пре свега захваљујући наставку позитивних кретања на тржишту рада, као и нижим трошковима кредитног задужења.

Поред повољних домаћих макроекономских услова спровођења монетарне политике, на одлуку Извршног одбора да додатно смањи референтну каматну стопу утицала су и кретања у међународном окружењу, пре свега успоравање глобалне трговине и привредног раста и мере ублажавања монетарних политика водећих централних банака. Европска централна банка је у септембру донела нови пакет мера монетарних подстицаја (највећи у последње три године) и најавила да је спремна да учини и више док се не постигне одрживо приближавање инфлације циљу. Систем федералних резерви је у октобру, у складу са очекивањима, поново снизио референтну каматну стопу. То доприноси задржавању повољних глобалних финансијских услова, што би требало позитивно да се одрази на токове капитала према земљама у успону. Поред тога, инфлаторни притисци у међународном окружењу и даље су ниски, пре свега у зони евра, која је наш најзначајнији спољнотрговински партнер.

На данашњој седници, Извршни одбор је усвојио новембарски Извештај о инфлацији, који ће јавности бити представљен 14. новембра. Том приликом биће детаљно образложене одлуке монетарне политике и макроекономска кретања која их опредељују.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. децембра.

Кабинет гувернера