Narodna banka Srbije
 
Kontrola banaka | Proces supervizorske procene (SREP)

Analiza rizika koji utiču na solventnost banke

Sektor za kontrolu poslovanja banaka, u okviru procesasupervizorske procene, analizira rizike koji utiču na solventnostbanke, a koji su procenjeni kao materijalno značajni.

Osnovni rizici koji utiču na solventnost banke jesu:

  1. kreditni rizik i rizik druge ugovorne strane,
  2. tržišni rizik,
  3. operativni rizik i
  4. kamatni rizik.

Takođe, pri proceni rizika koji utiču na solventnost, trebauzeti u obzir podvrste svakog navedenog rizika. U zavisnosti odmaterijalne značajnosti svake od ovih podvrsta rizika za konkretnubanku, one treba da budu procenjene i zasebno. Odluku omaterijalnoj značajnosti podvrste svakog rizika donosi supervizorna osnovu svoje procene.

Pored navedenih, supervizor procenjuje i ostale rizike koji sumaterijalno značajni za određenu banku.

Za svaki materijalno značajan rizik supervizor procenjuje:

  1. nivo rizika (izloženost riziku) i
  2. kvalitet i delotvornost upravljanja i kontrolu rizika.

Prilikom procene, supervizor koristi sve raspoložive izvoreinformacija, uključujući i redovno i vanredno regulatornoizveštavanje, interne pokazatelje i interne izveštaje banke (npr.izveštaji unutrašnje revizije, izveštaji funkcije upravljanjarizicima, informacije iz ICAAP izveštaja banke), zapisnikeo kontroli i eksterne izveštaje (npr. izveštaje koje bankaobjavljuje za investitore, izveštaje u skladu s propisima ismernicama Narodne banke Srbije koji se odnose na objavljivanjepodataka i informacija banke).

U okviru procene rizika koji utiču na solventnost, supervizortakođe procenjuje tačnost i pouzdanost obračuna minimalnihkapitalnih zahteva, pri čemu se ova procena koristi i za potrebeutvrđivanja dodatnih internih kapitalnih zahteva.

Supervizor dodeljuje ocenu za svaki materijalno značajan rizik,prevashodno na osnovu procene nivoa rizika, ali ova ocena odražavai razmatranja i nalaze u vezi sa upravljanjem i kontrolama datogrizika, pri čemu adekvatnost upravljanja i kontrola može povećatiili, u izuzetnim slučajevima, smanjiti uticaj posmatranog rizika nabanku.

Radi sveobuhvatne procene rizika koji utiču na solventnostbanke, supervizor procenjuje da li je uspostavljan adekvatan sistemupravljanja rizikom, a naročito: strategija upravljanja datimrizikom i sklonost, odnosno tolerancija prema tom riziku,organizaciona struktura, politike, procedure i druga unutrašnjaakta, proces utvrđivanja, merenja, praćenja i izveštavanja o tomriziku i sistem unutrašnjih kontrola.

Na osnovu izvršene procene, supervizor formira ocenu za svakimaterijalno značajan rizik, u rasponu od 1 (ako se uzme u obzirnivo konkretnog rizika i sistem upravljanja i kontrola koji seodnosi na taj rizik, banka nije znatno izložena ovom riziku) do 4(ako se uzme u obzir nivo konkretnog rizika i sistem upravljanja ikontrola koji se odnosi na taj rizik, postoji visoka izloženostbanke ovom riziku).

Pri proceni kreditnog rizika i rizika druge ugovornestrane, supervizor razmatra sve elemente na osnovu kojihse utvrđuju mogući kreditni gubici, a posebno: verovatnoćunastupanja statusa neizmirenja obaveza ili relevantne kreditnedogađaje koji se pretežno odnose na dužnike banke i njihovusposobnost izmirenja obaveza; nivo izloženosti kreditnom riziku istopu naplate (recovery rate) u slučaju nastupanja statusaneizmirenja obaveza dužnika. Tokom procene nivoa kreditnog rizika,supervizor određuje glavne izvore izloženosti banke kreditnomriziku. Procena nivoa kreditnog rizika obuhvata: procenukarakteristika i strukture kreditnog portfolija, procenu kvalitetakreditnog portfolija, procenu iznosa i kvaliteta instrumenatakreditne zaštite i procenu ispravki vrednosti bilansne aktive irezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Supervizorprocenjuje kreditni rizik u datom trenutku i njegove izglede zanaredni period. Pri proceni vrste kreditnog rizika, razmatraju sebarem sledeće podvrste kreditnog rizika: rizik koncentracije, rizikdruge ugovorne strane i rizik izmirenja/isporuke, rizik zemlje,rizik sekjuritizacije, kreditno-devizni rizik i kreditni rizik zaizloženosti po osnovu specijalizovanog kreditiranja.

Supervizor procenjuje tržišni rizik kojiproizlazi iz svih izloženosti u knjizi trgovanja, pri čemu serazmatraju najmanje sledeće podvrste tržišnog rizika: cenovnirizik, devizni rizik, robni rizik i rizik prilagođavanja kreditneizloženosti. Procena nivoa tržišnih rizika odnosi se na onebilansne i vanbilansne pozicije koje podležu gubicima kojiproizlaze iz kretanja cena na tržištu, i obuhvata: procenu vrste istrukture pozicija po osnovu kojih je banka izložena tržišnomriziku, procenu profitabilnosti, procenu rizika koncentracije kodtržišnog rizika i procenu rezultata stres-testiranja.

S obzirom na to da je operativni riziksvojstven svim bankarskim proizvodima, aktivnostima, procesima isistemima, supervizor uzima u obzir sve nalaze iz procenekorporativnog upravljanja i sistema unutrašnjih kontrola. Prisprovođenju supervizorske procene nivoa operativnog rizika,utvrđuje se način materijalizovanja operativnog rizika i razmatrajumogući efekti na druge rizike (npr. granični slučajevikreditno-operativni rizik, tržišno-operativni rizik). Pored toga,procenjuje se značajnost operativnog rizika koji proizlazi izpoverenih aktivnosti i da li to poveravanje može da utiče nasposobnost banke da vrši transakcije i/ili pruža usluge, ili možeda prouzrokuje obavezu naknade štete pričinjene trećim stranama(npr. klijentima i drugim licima). Pri proceni operativnog rizika,razmatraju se i reputacioni rizik, rizik od pranja novca ifinansiranja terorizma, pravni rizik, rizik nesavesnog poslovanja(conduct risk), rizik informacionog sistema i rizikmodela. Pri proceni rizika od pranja novca i finansiranjaterorizma, supervizor uzima u obzir osnovne izvore izloženostibanke ovom riziku, i to: veličinu poslovne mreže, strukturuklijenata, proizvode i usluge, izvršene transakcije, poveravanjeposlova koji se odnose na radnje i mere poznavanja i praćenjastranke drugim licima i korespondentske odnose.

Tokom procene nivoa kamatnog rizika, supervizorutvrđuje glavne izvore izloženosti kamatnom riziku i ocenjujepotencijalni efekat koji ovaj rizik može imati na banku sa aspektabilansa uspeha i ekonomske vrednosti banke. Pri proceni nivoakamatnog rizika, supervizor uzima u obzir sledeće oblike kamatnogrizika: rizik vremenske neusklađenosti dospeća i ponovnogodređivanja cena (repricing risk), rizik krive prinosa(yield curve risk), bazni rizik (basis risk) irizik opcija (optionality risk). Supervizorska procenaobuhvata: procenu prirode i strukture profila kamatnog rizika iprocenu rezultata stres-testiranja.