ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Kontrola banaka | Proces supervizorske procene (SREP)

Analiza adekvatnosti kapitala banke

Sektor za kontrolu poslovanja banaka, u procesu supervizorske procene adekvatnosti kapitala, utvrđuje da li kapital banke pruža adekvatno pokriće za rizike kojima je izložena, ili bi mogla biti izložena u svom poslovanju, ako su takvi rizici procenjeni kao materijalno značajni za banku, uključujući adekvatnost obračuna internih kapitalnih zahteva banke, kao i raspoloživog internog kapitala banke. Sveobuhvatna provera tog procesa od strane supervizora odvija se, između ostalog, i putem dijaloga s bankom.

Kao rezultat te procene, supervizor određuje iznos (kvantitet) i strukturu (kvalitet) dodatnog kapitala koji je banka dužna da drži za pokriće pojedinih elemenata rizika koji su obuhvaćeni odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, kao i rizika koji nisu obuhvaćeni ovom odlukom, odnosno za pokriće dodatnih internih kapitalnih zahteva.

Supervizorska procena kapitala banke pretpostavlja kontinuitet poslovanja banke, odnosno sprovodi se po principu going concern (za razliku od planova restrukturiranja banke koji se izrađuju na principu gone concern).

Nakon razmatranja rezultata procene rizika, preduzimaju se sledeći koraci kao deo supervizorske procene kapitala: određivanje dodatnih internih kapitalnih zahteva, usklađivanje dodatnih internih kapitalnih zahteva sa zaštitnim slojevima kapitala i svim drugim makroprudencijalnim zahtevima, utvrđivanje i saopštavanje ukupnog supervizorskog zahteva za kapitalom i sveobuhvatnog zahteva za kapitalom.

Pod ukupnim supervizorskim zahtevom za kapitalom – USZK (total SREP capital requirement – TSCR) podrazumeva se ukupni kapital koji je banka dužna da drži za pokriće svih rizika kojima je izložena, ili može biti izložena u svom poslovanju, koji je utvrđen na osnovu supervizorske procene.

Pod sveobuhvatnim zahtevom za kapitalom – SZK (overall capital requirement – OCR) podrazumeva se ukupni supervizorski zahtev za kapitalom uvećan za zaštitne slojeve kapitala i dodatni kapital za druge makroprudencijalne zahteve.

Supervizor utvrđuje dodatne interne kapitalne zahteve za pokriće rizika od neočekivanih gubitaka, kao i od očekivanih gubitaka koji nisu u dovoljnoj meri pokriveni ispravkama vrednosti i rezervisanjima, tokom perioda od 12 meseci, potcenjenosti rizika usled nedostataka modela (u kontekstu odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala) i rizika koji proizlazi iz nedostataka korporativnog upravljanja, uključujući unutrašnje kontrole, procese i druge nedostatke.

Dodatni interni kapitalni zahtevi za pokriće neočekivanih gubitaka utvrđuju se korišćenjem:

  1. ICAAP obračuna banke,
  2. rezultata obračuna supervizorskih referentnih vrednosti i
  3. drugih relevantnih podataka, uključujući one pribavljene tokom dijaloga s bankom.

Ako tokom kontinuiranog preispitivanja primene internih modela za obračun kapitalnih zahteva, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala, supervizor utvrdi nedostatke modela koji bi mogli dovesti do potcenjivanja minimalnih kapitalnih zahteva propisanih ovom odlukom, on će, u slučaju kad proceni da je to prihvatljivije od drugih supervizorskih mera, utvrditi dodatne interne kapitalne zahteve za pokriće rizika koji proizlaze iz nedostataka modela koji mogu dovesti do potcenjivanja rizika. Supervizor će odrediti dodatne interne kapitalne zahteve za pokriće ovog rizika samo kao privremenu meru, dok se ne otklone utvrđeni nedostaci.

Supervizor će, u slučaju kad proceni da je to prihvatljivije od drugih supervizorskih mera, utvrditi dodatni interni kapitalni zahtev za pokriće rizika koji proizlaze iz unutrašnjih kontrola, upravljanja ili drugih nedostataka koji su utvrđeni tokom procene rizika. Supervizor će utvrditi dodatne interne kapitalne zahteve za pokriće ovih rizika samo kao privremenu meru, dok se ne otklone utvrđeni nedostaci.

Supervizor će, u slučaju kad proceni da je to prihvatljivije od drugih supervizorskih mera, utvrditi dodatne interne kapitalne zahteve za pokriće rizika izvora finansiranja utvrđenog tokom procene ovog rizika.

Supervizor proverava ispravnost ICAAP obračuna banke i koriguje njene interne kapitalne zahteve, odnosno raspoloživi interni kapital, ukoliko utvrdi da ih banka nije tačno obračunala, odnosno tamo gde utvrdi da su oni potcenjeni ili precenjeni. U tom smislu, nije dozvoljeno da minimalni kapitalni zahtevi izračunati od strane banke, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala, služe i za pokriće dodatnih kapitalnih zahteva kako po osnovu ukupne izloženosti rizicima, tako i po osnovu izloženosti pojedinačnim rizicima.

Supervizor procenjuje pouzdanost ICAAP obračuna banke, u smislu da li ovaj obračun, sa aspekta upravljanja rizicima, predstavlja vezu između poslovnih odluka banke, strategije upravljanja rizicima i planiranja kapitala, kao i to da li je:

  1. dovoljno granularan: obračun i metodologije treba da omoguće prikaz dobijenog iznosa internih kapitalnih zahteva po vrstama rizika, odnosno da ne postoji samo zbirni prikaz internih kapitalnih zahteva koji obuhvata sve rizike;
  2. verodostojan: obračun i metodologije treba da na jasan način obuhvataju rizike za koje se obračunava interni kapitalni zahtev i treba da se zasnivaju na opšteprihvaćenim ili adekvatnim modelima i opreznim pretpostavkama;
  3. razumljiv: osnovni elementi i pretpostavke obračuna i metodologije na kojima se zasniva obračun treba da budu jasno navedeni, odnosno obračun koji banka ne razume (’black boxcalculation) ne prihvata se kao adekvatan, postoje objašnjenja na koji način je banka analizirala i korigovala elemente modela koji se nisu pokazali adekvatnim i kako se to odražava u konačnom ICAAP obračunu, kao i
  4. dosledan i usklađen: u smislu perioda držanja, perioda rizika i nivoa poverenja (ili ekvivalentnih faktora) korišćenih u samom ICAAP obračunu, kao i u redovnom poslovanju banke.

Supervizor detaljno preispituje pouzdanost ICAAP obračuna, poredeći ga sa supervizorskim referentnim vrednostima za odnosne rizike i drugim relevantnim vrednostima.

Ako je pouzdan ili ako je pouzdan u velikoj meri, ICAAP obračun banke predstavlja polaznu osnovu za procenu dodatnih internih kapitalnih zahteva od strane supervizora, dopunjenu rezultatima supervizorskih referentnih vrednosti i drugim relevantnim podacima. Kad se ICAAP obračun ne smatra pouzdanim, supervizorske referentne vrednosti predstavljaju polaznu osnovu za određivanje dodatnih internih kapitalnih zahteva, dopunjenu drugim relevantnim podacima.

Ukupan supervizorski zahtev za kapitalom banke (USZK) određuje se kao zbir:

  1. minimalnih kapitalnih zahteva izračunatih u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i
  2. zbira dodatnih internih kapitalnih zahteva utvrđenih za svaki rizik pojedinačno i bilo kojeg dodatnog internog kapitalnog zahteva za pokriće značajnih rizika koncentracija između rizika.

Supervizor određuje zahtev za strukturu dodatnih internih kapitalnih zahteva od najmanje 56% osnovnog akcijskog kapitala (Common Equity Tier 1 – CET1) i najmanje 75% osnovnog kapitala (Tier 1 – T1)  za pokriće sledećih vrsta rizika:

  1. delova kreditnog, tržišnog i operativnog rizika (koji nisu obuhvaćeni odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke),
  2. rizika koncentracije kod kreditnog rizika i rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi, i
  3. rizika nedostataka modela koji bi mogao dovesti do potcenjivanja odgovarajućeg nivoa kapitalnih zahteva, gde se dodatni interni kapitalni zahtevi upotrebljavaju za pokriće ovog rizika.

Supervizor određuje strukturu dodatnog internog kapitalnog zahteva za pokriće rizika koji nisu prethodno navedeni, kao i za rizike koji proizlaze iz nedostataka korporativnog upravljanja i sistema unutrašnjih kontrola,  i drugih nedostataka, pri čemu se u obzir uzima nivo i priroda predmetnog rizika.

Pri proceni/obračunu USZK pokazatelja (uvećanog pokazatelja adekvatnosti) banke, supervizor uzima u obzir samo elemente koji se mogu uključiti u obračun pojedinih oblika kapitala, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, pri čemu taj obračun polazi od sledeće formule:

Pokazatelj SZK banke obračunava se tako što se na obračunati USZK pokazatelj dodaju stope zaštitnih slojeva kapitala, kao i drugi makroprudencijalni zahtevi.

Supervizor procenjuje da li je dostavljeni plan upravljanja kapitalom realan u pogledu toga da će banka biti sposobna da odgovori na USZK ili SZK tokom pretpostavljenog vremenskog perioda.

Tokom analize plana upravljanja kapitala banke, supervizor razmatra adekvatnost aktivnosti koje je banka navela u tom planu, kao i to da li su uzeta u obzir pravna i reputaciona ograničenja za sprovođenje tih aktivnosti, i da li je ovaj plan usklađen s poslovnom politikom i strategijom, kao i sa sklonošću, odnosno tolerancijom ka rizicima. Uzimajući u obzir rezultate stres-testova banke (koji su ocenjeni kao pouzdani) ili supervizora, supervizor procenjuje da li se u narednom periodu neće ispuniti USZK ili SZK pokazatelji banke.

Na osnovu izvršene analize, supervizor formira ocenu adekvatnosti kapitala banke u okviru procesa supervizorske procene u rasponu od 1 (iznos i struktura kapitala banke ne nose značajan rizik za održivost njenog poslovanja) do 4 (iznos i struktura kapitala banke nose visok rizik za održivost njenog poslovanja).