ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

07.11.2019.

Referentna kamatna stopa smanjena na 2,25%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu smanji na nivo od 2,25%. Smanjenjem referentne kamatne stope na novi, najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, Narodna banka Srbije dodatno podržava kreditni i privredni rast.

Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu da su inflatorni pritisci dodatno oslabili. Kao i u drugim zemljama u okruženju, usled smanjenja doprinosa cena hrane, pre svega povrća s dolaskom nove poljoprivredne sezone, kao i niže svetske cene nafte, međugodišnja inflacija u Srbiji se prethodnih nekoliko meseci usporavala i u septembru je iznosila 1,1%. Na niske inflatorne pritiske ukazuje i bazna inflacija, koja je i dalje niska i stabilna, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja se i za godinu i za dve godine unapred nalaze u donjoj polovini ciljanog raspona. Prema novembarskoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija do kraja ove i u prvoj polovini naredne godine kretaće se oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku pod uticajem rasta agregatne tražnje.

Izvršni odbor ističe da je otpornost naše privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period, kao i rekordnom nivou deviznih rezervi naše zemlje. Javne finansije su, kao i u prethodne dve godine, u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa petu godinu zaredom u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Aktuelni ekonomski pokazatelji ukazuju na to da je rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju bio veći od prethodnih projekcija, vođen oporavkom prerađivačke industrije nakon završenih remonta u naftnoj i hemijskoj industriji i usled aktiviranja investicija iz prethodnog perioda, kao i bržim rastom aktivnosti u sektoru građevinarstva i usluga. Domaći faktori su u dosadašnjem delu godine uspešno kompenzovali nižu eksternu tražnju, pri čemu rastu investicija doprinose nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i unapređenje poslovnog ambijenta, kao i povoljni uslovi finansiranja. Beleži se i dalji rast potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, pre svega zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada, kao i nižim troškovima kreditnog zaduženja.

Pored povoljnih domaćih makroekonomskih uslova sprovođenja monetarne politike, na odluku Izvršnog odbora da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta i mere ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Evropska centralna banka je u septembru donela novi paket mera monetarnih podsticaja (najveći u poslednje tri godine) i najavila da je spremna da učini i više dok se ne postigne održivo približavanje inflacije cilju. Sistem federalnih rezervi je u oktobru, u skladu sa očekivanjima, ponovo snizio referentnu kamatnu stopu. To doprinosi zadržavanju povoljnih globalnih finansijskih uslova, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, inflatorni pritisci u međunarodnom okruženju i dalje su niski, pre svega u zoni evra, koja je naš najznačajniji spoljnotrgovinski partner.

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor je usvojio novembarski Izveštaj o inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen 14. novembra. Tom prilikom biće detaljno obrazložene odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja ih opredeljuju.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. decembra.

Kabinet guvernera